Na štakama do doktorata


08. 12. 2011 PRESS RS STUDENT SLOBODAN MARKOVIĆ JAČI OD BOLESTI Na štakama do doktorata Slobodan Marković (21), koji od rođenja boluje od cerebralne paralize, dogurao je do treće godine studija srpskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu s prosekom 9,85. NE ŽELI POSEBAN TRETMAN Slobodan Marković Maksimalan prosek pokvarile su po jedna devetka i sedmica, ali talentovani mladić ne odustaje od cilja. Ispite polaže u junu - Paralizu sam dobio kao nedonošče. S tim živim, za drugo ne znam i sreća je što kod mene bolest ne napreduje. Nisam se predao zahvaljujući roditeljima, mojim herojima. Usadili su mi volju i nikad nisam posumnjao u sebe. Ako čovek kaže: ne mogu, onda i ne može - objašnjava Marković, koji je Gimnaziju u Modriči završio kao vukovac. Do sada nije propustio nijedno predavanje, a redovan je učesnik i naučnih skupova o srpskom jeziku. Lukić: Slobo je primer za sve nas! Slobodanov kolega Zoran Lukić kaže da se s njim druži od početka studija, a dogovorili su se i za kumstvo. - Slobo ima ogromno znanje i već sada se može reći da je u rangu mnogih profesora srpskog jezika i književnosti. Ljudina je i uvek će pomoći, saslušati i podići raspoloženje. Može da bude primer svima kako se trudom, radom i upornošću može uspeti, pa se ponekad prosto naljutim koliko je u mnogo čemu uspešniji od nas ostalih. Upušta se u stvari u koje ja ne bih nikada i uvek izlazi kao pobednik - kaže Lukić. - Sve ispite polažem u junu, ne kasnim na predavanja i vježbe, pa mi je druga godina čista i pripremam ispite iz treće. Upisom fakulteta hteo sam sebi da dokažem da mogu, iako se ranije nisam odvajao od kuće. Ali da kucnem u drvo, sve je krenulo kako treba. Fakultet nisam upisao kao invalid, na ispitima ne želim protekciju i poseban tretman. Mogu kao drugi, a i bolje, što se vidi po ocjenama - ističe Slobodan. Kaže da je navikao na svoju fizičku anomaliju i ne vidi je kao prepreku, iako je bilo etiketiranja. - Ne zamijeram ljudima zbog toga. Odrastao sam u maloj i konzervativnoj sredini, ali sam naučio da prijeđem preko neukusnih riječi i pogleda. Uvek se postavim u poziciju posmatrača, pa bi vjerovatno i meni bilo „zanimljivo" da vidim čovjeka na štakama - objašnjava Marković. Fakultetske dane olakšavaju mu život u Kampusu i stipendija Ministarstva prosvete od 200 KM. Svi invalidi su jednaki - Imam podršku uprave studenjaka, pa i ministra Antona Kasipovića, kome sam pisao pre fakulteta. Međutim, kasnije sam saznao da intervencija za dom nije ni bila potrebna jer sam u školi imao prosek 5. Bilo mi je ponuđeno prizemlje, ali nisam hteo da uzimam mjesto kolegama u kolicima jer ja mogu uz stepenice - kaže Slobodan. Ističe da bi država, kao što invalidima nudi povlastice za studije, trebalo da izjednači ratne i civilne invalide. - Prvi su ugradili dijelove tijela za RS i postali heroji, a mi nismo birali kako ćemo se roditi. Zato smo i mi mali heroji, jer se kao oni borimo svaki dan. Poznajem mnoge mlade invalide koji se bore, uče i rade, ali nemaju šansu da se dokažu. Da ne pominjem popust na prevoz invalida i uklanjanje barijera - kaže Slobodan. Namjerava da upiše postdiplomske studije, da doktorira ako bude imao para i da postane profesor. - Idem dokle mogu, a dogodine planiram da upišem i dramaturgiju. I porodica je važna... Ranije sam imao teškoća s djevojkama zbog kompleksa, ali mi to više nije problem jer imam šarma i duha - navodi Marković. S kolegama u slobodno vrijeme igra basket i stoni tenis, a napisao je i tri zbirke pjesama. U studentskom paviljonu trenutno je smješteno pet studenata invalida. - Svi su u prizemlju, a na ulazu je rampa koja im olakšava kretanje. Smeštaj i ishranu za njih plaćaju socijalne organizacije, a mi činimo sve da im olakšamo boravak i studije, jer im treba svakodnevna pomoć. Oni to opravdavaju učenjem i iz doma odlaze s diplomom - kažu u Studentskom domu. Bojan Rečević

08. 12. 2011

PRESS RS

STUDENT SLOBODAN MARKOVIĆ JAČI OD BOLESTI

Na štakama do doktorata

Slobodan Marković (21), koji od rođenja boluje od cerebralne paralize, dogurao je do treće godine studija srpskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu s prosekom 9,85.

NE ŽELI POSEBAN TRETMAN Slobodan Marković

Maksimalan prosek pokvarile su po jedna devetka i sedmica, ali talentovani mladić ne odustaje od cilja.

Ispite polaže u junu

- Paralizu sam dobio kao nedonošče. S tim živim, za drugo ne znam i sreća je što kod mene bolest ne napreduje. Nisam se predao zahvaljujući roditeljima, mojim herojima. Usadili su mi volju i nikad nisam posumnjao u sebe. Ako čovek kaže: ne mogu, onda i ne može - objašnjava Marković, koji je Gimnaziju u Modriči završio kao vukovac.

Do sada nije propustio nijedno predavanje, a redovan je učesnik i naučnih skupova o srpskom jeziku.

Lukić: Slobo je primer za sve nas!

Slobodanov kolega Zoran Lukić kaže da se s njim druži od početka studija, a dogovorili su se i za kumstvo.

- Slobo ima ogromno znanje i već sada se može reći da je u rangu mnogih profesora srpskog jezika i književnosti. Ljudina je i uvek će pomoći, saslušati i podići raspoloženje. Može da bude primer svima kako se trudom, radom i upornošću može uspeti, pa se ponekad prosto naljutim koliko je u mnogo čemu uspešniji od nas ostalih. Upušta se u stvari u koje ja ne bih nikada i uvek izlazi kao pobednik - kaže Lukić.

- Sve ispite polažem u junu, ne kasnim na predavanja i vježbe, pa mi je druga godina čista i pripremam ispite iz treće. Upisom fakulteta hteo sam sebi da dokažem da mogu, iako se ranije nisam odvajao od kuće. Ali da kucnem u drvo, sve je krenulo kako treba. Fakultet nisam upisao kao invalid, na ispitima ne želim protekciju i poseban tretman. Mogu kao drugi, a i bolje, što se vidi po ocjenama - ističe Slobodan.

Kaže da je navikao na svoju fizičku anomaliju i ne vidi je kao prepreku, iako je bilo etiketiranja.

- Ne zamijeram ljudima zbog toga. Odrastao sam u maloj i konzervativnoj sredini, ali sam naučio da prijeđem preko neukusnih riječi i pogleda. Uvek se postavim u poziciju posmatrača, pa bi vjerovatno i meni bilo „zanimljivo" da vidim čovjeka na štakama - objašnjava Marković.

Fakultetske dane olakšavaju mu život u Kampusu i stipendija Ministarstva prosvete od 200 KM.

Svi invalidi su jednaki

- Imam podršku uprave studenjaka, pa i ministra Antona Kasipovića, kome sam pisao pre fakulteta. Međutim, kasnije sam saznao da intervencija za dom nije ni bila potrebna jer sam u školi imao prosek 5. Bilo mi je ponuđeno prizemlje, ali nisam hteo da uzimam mjesto kolegama u kolicima jer ja mogu uz stepenice - kaže Slobodan.

Ističe da bi država, kao što invalidima nudi povlastice za studije, trebalo da izjednači ratne i civilne invalide.

- Prvi su ugradili dijelove tijela za RS i postali heroji, a mi nismo birali kako ćemo se roditi. Zato smo i mi mali heroji, jer se kao oni borimo svaki dan. Poznajem mnoge mlade invalide koji se bore, uče i rade, ali nemaju šansu da se dokažu. Da ne pominjem popust na prevoz invalida i uklanjanje barijera - kaže Slobodan.

Namjerava da upiše postdiplomske studije, da doktorira ako bude imao para i da postane profesor.

- Idem dokle mogu, a dogodine planiram da upišem i dramaturgiju. I porodica je važna... Ranije sam imao teškoća s djevojkama zbog kompleksa, ali mi to više nije problem jer imam šarma i duha - navodi Marković.

S kolegama u slobodno vrijeme igra basket i stoni tenis, a napisao je i tri zbirke pjesama. U studentskom paviljonu trenutno je smješteno pet studenata invalida.

- Svi su u prizemlju, a na ulazu je rampa koja im olakšava kretanje. Smeštaj i ishranu za njih plaćaju socijalne organizacije, a mi činimo sve da im olakšamo boravak i studije, jer im treba svakodnevna pomoć. Oni to opravdavaju učenjem i iz doma odlaze s diplomom - kažu u Studentskom domu.

Bojan Rečević