Istočna bajka

Ne moze se reci da Istok vise voli svoju decu, nego Zapad svoju. Ipak, istocna deca ostaju mnogo duze u porodicnom gnezdu nego zapadna.

Zbog toga se na Istoku ostaje mnogo duze mlad. U trenutku kada se zapadni pedesetogodisnjak vec povlaci iz biznisa u penziju na svoj ranc, njegov vrsnjak na Istoku vazi jos uvek za mladog, perspektivnog coveka, kome, na zalost, smetaju satriji!

Ujednom istocnom i jednom zapadnom gradu, rodili se istoga dana mali Istok i mali Zapad. Od istih bolesti pelcovani, ali se nisu zaposlili u istom danu.

Dok je mali Istok sutirao loptu, malog zapada tata je zaposlio da raznosi novine po ulici. Sa dvanaest godina zaradio je svoj prvi novac.

"Na zapadu u svojim godinama vec zaradjuju!", vikao je otac Istoka po kuci.

"Pusti dete neka se izpava...", branila ga je mama Istok. "Kad nismo mogli mi, neka bar on...".

I dok su malog Istoka terali da svira klavir (za koji, ocigledno, nije imao smisla), da uci violinu, gymnasticke vezbe i mrtve jezike, mali Zapad je posle skole raznosio kafe po radnjama u svom kraju. Sa osamnest godina, imao je vec solidnu ustedjevinu i dobre poslovne veze.

Kad se mali Istok upisao na fakultet, mali Zapad je vec napustio ocevu kucu i iznajmio svoj apartman. I dok je mali Istok cvileo za dzeparac, mali Zapad je pozamljivao familiji novac, koji mu je uredno vracen.

Mali Istok je dugo i bezbrizno studirao drustvene nauke. Mali Zapad je prekino skolovanje. On nije imao vremena za predugo studiranje. Ako su mu potrebni zubari, uvest ce gotove iz Srbije. Ako mu trebaju arhitekti, platice najbolje, vec diplomirane, opet iz Srbije. Ako mu je potreban novac, uzet ce ga od kamata, naravno, od Srbije. Mali Istok jos uvijek pita majku:

"Kevo, sta ima za rucak?"

Mali Zapad se preselio u sasvim drugi grad i jedanput godisnjie cestita svojima praznike. Najzad, mali Istok je nekako zavrsio fakulet, odsluzio vojsku i ozenio se, pa stanuje kod tate i mame u jednoj od dve i po sobe. Otac mu na sve strane trazi posao, dok on redovno ucestuje u razgovorima na tribinama o nezaposlentosti mlade generacije. Uzgred, ima vec dvadeset i sedam godina i jos u zivotu nije zaradio ni jedan jedini dinar! On i njegova supuga (koja jos uvijek studira) zive od onoga, sto im daju roditelji. Majka jos uvek kuva i tera svog sredovecnog sina da se toplije obuce, jer napolju duva. Otac deli citav niz korisnih saveta. Majka jos uvek nemoze da zaspi, dok joj se dete ne vrati kuci.

Mali Istok zivi, tako, u nekoj vrsti produzenog boravka u decjem vrticu. Mali Zapad, koji je za sada vec veliki, odveo je decu da posete dedu, koji zivi na drugom kraju zemlije.

Mali Istok je, najzad, dobio dozvolu da zastakli terasu i tako prosiri sobu na dnevnih boravak.

Stari zapad umire sam u starackog domu. Time je platio cenu samostalnosti malog Zapada. Oci mu sklapa dezurna bolnicarka. Mali Zapad nasledjuje negovu ustedjevinu i zivotnom osiguranje. Stari Istok sedi jos uvijek na svom mestu, u celu stola i njemu se prvom sipa corba u tanjir. I dalje deli citav niz koristnih saveta. Mali istok ce jednog dana sesti na njegovo mesto.

Nece naslediti nista, sem navike da deli besmislene savete.

Prepisao iz dnevnog lista Vesti, objavljenog u Subotu 16. septembra 2006

Zoran Stevanovic

24.11.2007

Autor: Momo Kapor